Странице

субота, 28. јун 2014.

Restoran Druga Piazza



Iako umalo da nam kiša poremeti planove, i te noći smo se spustili do reke. Beton hala kao centar svih gradskih dešavanja, opet je bila prvi i pravi izbor. Par novootvorenih mesta bili su na raspolaganju, a ovog puta izbor je pao na italijanski restoran Druga Piazza. Iako su vremenske prilike bile grozne, ovo mesto je bilo polupuno. Čitaj pažljivo polupuno ne poluprazno, što je za datu situaciju bilo pohvalno. Kao što već znate restorani u beton hali i nisu baš napravljeni da bi se tamo selo i jelo. Nekako je bitan i ambijent i atmosfera i da vidiš i budeš viđen, a uz to ukoliko možeš dobro i da pojedeš-sjajno! S tim u vezi, restoran Druga Piazza se savršeno uklopio u svoj komšiluk.

Klasičan već prepoznatljiv enterijer u ovom kraju. Prostran lokal sa otvorenom kuhinjom i terasom. Iako su zidovi ofarbani u crno, prostor izgleda veliko. U jednom uglu se nalazi otvorena kuhinja na čijem staklu su zalepljene slike svinja. Ne mogu reći baš da je simpatično, ali svakako mami osmeh. Recimo da je prava reč zanimljivo. Uz staklo su poređani dugi barski stolovi gde se možete smetiti i imati pogled na reku i prolaznike. A na zidovima i po stepeništu poređane su kutije sa vinima, kao u nekom magacinu...Uvek se zapitam kada je postao popularan taj koncept "baš me briga"? Nemojte me pogrešno shvatiti, ne kritikujem, ume da bude i simpatičan kada je doziran. Znam da su jedno vreme devojke u gradu furale takve frizure. Danas je sve više restorana u tom fazonu, kao mnogo smo cool i ne marimo baš previše gde će šta stajati, konbari nam nose starke, toaleti su nam ludi, zidovi neokrečeni... Ustvari sećam se tačno prvog otvorenog takvog kafića...Tada je tu izlazila samo opuštena ekipa, kao mnogo smo cool da bi se brinuli gde ćemo sedeti/stajati i kako izgledati. Par godina posle, svi se trude da furaju taj stil opuštene gradske face, pa i to postaje nekako nezanimljivo. Nego da se vratimo na temu..

Meni je klasičan italijanski, a te noći sam bila raspoložena za bisteka salatu, serviranu sa hrskavom italijanskom fokaćom (nešto kao pica hleb, preliven začinima i maslinovim uljem). O fokaći sam već pisala, a ko je nije probao do sada, toplo je preporučujem. Ljubazni konobar je preporučio crveno vino tri morave, vinarije Temet i nije pogrešio. Raduje me sve bolji kvalitet i veći izbor vina iz naših vinarija.

Uz par čaša, bilo je ovo vrlo prijatno druženje sa prijateljima...

p.s. Napomena: Nakon par čaša vina nađite nekog drugog (čitaj-manje pijanog) da vozi, vrlo lako mogu da vas zaustave organi reda!

Ocena: Osam!
Prijatno!

понедељак, 16. јун 2014.

Bizu restoran i sushi bar



Beogradsko leto ume da bude dugo i sparno. Uvek se iznenadim kako par stepeni čini neverovatnu razliku, tako sam sa novobeogradske vrućine pobegla malo na Senjak. U ulici Andre Nikolića nalazi se Bizu, restoran i sushi bar, deo brenda Sushi Box.

Na stolu se nalaze dva menija, oba odštampana na belom papiru i povezana velikom kancelarijskom štipaljkom. Maštovito? Izbor je fuzija azijske i internacionalne kuhinje, a u ponudi su i jela pravljena od organskih sastojaka. Kuver takođe ima svoj azijski i evropski "zalogajčić", a na stolu se pored escajga nalaze i štapići.

Na preporuku ljubazne konobarice (baš ljubazne) naručujem potaž od organskog paradajza, i "čekiram" evropski deo menija. Sam potaž nije loš, klasična paradjz čorba sa svežim bosiljkom i maslinovim uljem.

Uz čašu Malvazije Kozlović razgledam enterijer. Primećujem mešavinu različitih stilova koji su stalno negde blizu jedan drugome, ali nikako da se uklope. Za mene pomalo čudan koncept. Sa jedne strane moderan dizajn sa, u poslednje vreme vrlo popularnom, otvorenom kuhinjom. Tu je i zid od cigle sa metalnim policama i naslaganim praznim teglama. Sa druge strane sedimo na drvenim stolovima sa crno-sivim tapaciranim stolicama/foteljama...Toaleti su urađeni u nekom plavom mozaiku, nalik na parna kupatila. Svi detalji pojedinačno zanimljivi, ali na jednom mestu previše za moj ukus.

Stiže i glavno jelo, izabrano sa azijskog menija, Furai gambori. Naime reč je o gamborima pohovanim sa panko prezlama i posluženim sa tonkacu sosom (sos od soje i kečapa) i pirinčem na pari. Ovo je jedno ukusno i lagano jelo, idealno za sve koji bi da ostave mesta za dezert. Po preporuci prijateljice biram voćni tiramisu...Stvarno je za čistu desetku.


Prijatno!

Ocena: Sedam

Probajte!

субота, 07. јун 2014.

GO SUSHI


Sam koncept nije osmišljen kao restoran, ali zavređuje pažnju. Stvar je prosta...ljudi su napravili sushi za poneti. I to kakav suši. Sa pravom se usuđujem da kažem da ja lično bolji nisam jela. 

Otvaranje ovakvog koncepta u komšiluku naravno da je privuklo pažnju mog muža. Moram da priznam da nisam bila sigurna u isplativost ovog projekta, ali hej ovo je Srbija ovde svašta prolazi.

Malo po malo ljudi su počeli da rade ozbiljan posao. Ono što je bilo samo "dostava" i "za poneti", dobilo je par stolova u baštici ispred lokala, koji su sada stalno puni. Iza pulta tri suši majstora vredno rade. Tajna njihovog uspeha je jednostavna. Uvek ćete dobiti svež suši, pravljen pred vama, od najkvalitetnijih sastojaka. A raspoloženi su i da ćaskaju dok prave, tako da će vam vreme utrošeno da dobijete svežu hranu brzo proći. A meni lično je bilo i zanimljivo da vidim kako to nastaje suši.
 
Raznovrsan meni zadovoljiće svačije ukuse. Ukoliko ste rešeni da prvi put probate japansku kuhinju moja preporuka je Spicy miso losos supa (pazi ljuto!), nigiri-jegulja i moja omiljena mango maki rolnica sa gamborom, kokosom i krastavcem.

Probajte svakako! Svratite sa drugarima ili dragom osobom, ili napravite tematsku žurku kući! Vaši prijatelji će biti oduševljeni da probaju nešto novo. Verujte na reč, probala sam!

Prijatno!

Ocena: Osam!